Samo jednom u životu mi je mama postavila ovo pitanje!
Odgovaram još uvek. Kad ne znam kako da rešim neki problem, stavim šešir, uspravim se na štikle i kažem sebi: Jaka sam!
Neću spominjati koliko godina je nema. Mnogo. Otišla je zauvek ledene i snežne februarske noći drugoga dana nakon što smo Slavica i ja provele celi dan uz njenu bolesničku postelju. Jedna od nas joj je masirala noge, druga ruke. Njena periferna cirkulacija je slabila. Srce nije uspevalo da „dobaci“ do prstiju. Tiho smo razgovarale i uporno svojom toplotom grejale njene ruke i noge.
„Samo da otopli pa ću ja kod Save u Jesenicu. Tamo mi je najbolje. Tamo lakše dišem. Nedostaje mi voće, ali znam kako ću to rešiti“ planirala je otputovati u blizinu Plitvičkih jezera kod sestre.
Kratki zimski dan se bližio kraju, Slavica i ja smo završavale posetu. Nastavi čitati „KĆERI MOJA, GDE JE TEBI ŠEŠIR?“