KĆERI MOJA, GDE JE TEBI ŠEŠIR?

Samo jednom u životu mi je mama postavila ovo pitanje!

Odgovaram još uvek. Kad  ne znam kako da rešim neki problem, stavim šešir, uspravim se na štikle  i kažem sebi:  Jaka sam!

Neću spominjati koliko godina je nema. Mnogo. Otišla je zauvek  ledene i snežne februarske  noći  drugoga dana nakon što smo Slavica i ja provele celi dan uz njenu bolesničku postelju. Jedna  od nas  joj je masirala noge, druga ruke. Njena periferna cirkulacija  je slabila. Srce nije uspevalo da „dobaci“ do prstiju. Tiho smo razgovarale i uporno svojom toplotom grejale njene ruke i noge.

„Samo da otopli pa ću ja kod Save u Jesenicu. Tamo mi je najbolje. Tamo lakše dišem. Nedostaje mi  voće, ali znam kako ću to rešiti“ planirala je otputovati  u blizinu Plitvičkih jezera kod sestre.

Kratki zimski dan se bližio kraju, Slavica i ja smo završavale posetu. Nastavi čitati „KĆERI MOJA, GDE JE TEBI ŠEŠIR?“

Viri Vetar

Osećam se svečano danas. Ulazim u  svoju tajnu.  Dugo je nosim u sebi. Zapravo, nosim  je od dana  svog  rodjenja. To je moje drugo ja.  Zovem se Riki.

Ali, hajde da počnemo od početka.  Priča je vezana  za  porodicu moje majke Ruže.

Mama je rodjena  godine 1931. kao jedno od devetero dece Sime i Milke Bobić u selu Dabar, općina Otočac, Lika, Hrvatska.  Mesto njenog rodjenja se spominje od 1379. godine. U srednjem veku u njemu su živela plemena Dabran i Zagorac.  Godine 1527. odigrala se na tom prostoru  velika, odlučujuća bitka i Turci su poraženi.  Povukli su se prema Maloj Aziji.   

Mesto nije dobilo naziv po zdepastom glodaru istog imena. Naime, dabar označava kotlinu koja je duboko usečena usred visokih obronaka. Takva dolina ima oblik korita i nema vode. Reč je praslovenskog porekla, izgovara se različito od reči koja označava životinju. Kad se kaže Lički Dabar, ono prvo A se izgovara kratko,  kao da se proguta prvi slog. Dobro zvuči kad se kaže Dabrani, stanovnici Dabra. Nastavi čitati „Viri Vetar“