by 
Prve julske večeri ove 2017. godine prisustvovala sam nesvakidašnjem dogadjaju. Ispunio je nežnošću, dobrotom, tugom i lepotom moja čula i animirao damare svih mojih ćelija milinjem andjeoske sveprisutnosti. Svako ko je te večeri bio u Bajmoku, gradiću na severu Bačke na potezu od Sombora prema Subotici, može to potvrditi. Tiho, svečano, savršenim, svemirskim redom pristizali su, mladi, stari, ili sredovečni na mesto zbivanja pod nebeskom kapom bez ikakvih gradjevinskih prepreka. Zvezde tinjalice su svakom bile ukras na glavi. Blagi izrazi lica, prijateljski zagrljaji, pogledi saosećajnosti, najčešće bez puno reči, ispunjeni samo jednom željom: ovo letnje veče mora biti i blago, i bolno lepo, i mirno bez oluje. Mora se čuti glas andjela. Nastavi čitati „Glas anđela – Tijana Jurić“
Mesec: jul 2017.
Bezdan – prvi korak
Zanemarimo za trenutak činjenicu da nisam baš pravi pisac i neka ne bude ni pravo putovanje, neka to bude moj prvi korak u život. Pisaću malo o istorijatu i malo o sadašnjem trenutku mesta u kojem sam rodjena. Budućnost će pisati nove generacije. Na, na, na: Bezdan ima reč!
Jednom davno u “Politikinom zabavniku” na pitanje koje mesto u Jugoslaviji nazivaju “Mala Venecija” odgovor je glasio – Bezdan. Da bi ušao u Bezdan moraš preći most. Drveni, metalni, monumentalni – svejedno. Evropska reka Dunav, zatim mreža od sedam kanala i rečica Plazović (Kidjoš) sa ogromnom količinom vode, biljnim i životinjskim svetom čine vodenu zavesu, vodeni put i žile kucavice ovog kraja. Desetak procenata teritorije Bezdana čini šumski pojas, uglavnom listopadnog drveća pa sa vodotokovima čini izuzetno zdrav i lep okvir ovom “vodenom naselju” . Nalazi se tačno na polovini toka reke Dunav, tačnije na njenom 1425. kilometru od ukupno 2850 km koliko je dugačak od izvorišta Švarcvald u Nemačkoj do Crnog mora u Bugarskoj. Da ne zanemarimo ni suvozemne puteve: Bezdan je udaljen i od Beograda i od Budimpešte isto – 200 kilometara. Nastavi čitati „Bezdan – prvi korak“