Mesec: jun 2017.

Majka nestalog Ivana Nikolina, Ana Nikolin, rodjena 1929. godine pričala mi januara 2017. godine:                    

Prošla je dvadeset  jedna godina  od nestanka mog Ivana. Znam da se moj život bliži kraju. Svi su moji životni zadaci obavljeni. Ja, kći seoskog čobana, baštovanka, nadničarka, devojčica sa petnaest godina, peračica krvavih zavoja ranjenika iz Batinske bitke, supruga, majka dvoje dece, negovateljica dvoje starih roditelja i “ona Baba-Ankica što uvek kreči”. U ušima mi neprestano zvone reči pesme:  „Čekaj me i ja ću sigurno doći…“ Sine, ja te čekam. Onaj ko je tražio svoje dete samo dvadeset jedan minut ili  dvadeset jedan sat, znaće šta znači dvadeset jedna godina. Moja kćerka Katarina mi juče piše iz Kanade  …“sa Ivanom je nestao i deo nas“. Čekao ga je i  otac Matija i čekajući umro. Jedino nije umrla nada. Nastavi čitati „Ivan“ →

Uvek se krajem maja  osećam pomalo tužno. Ne želim suzu u oku, dodje sama. Ko bi je,  uopšte, želeo. Pa maj je najlepši mesec.  Sombor puni pogled zelenilom, trešnje rude u krošnjama,  udahom se oseti  miris lipe,  majske kiše slute blagostanje.

Pokušaću objasniti. Vama. Možda i sebi. U jednu suzu da stane. Moju. Možda i vašu.

Sombor. Srednja ekonomska škola. Školska  1970/71. godina. Učenica sam drugog razreda. Imam sedamnaest godina. Krajem maja organizovana je jednodnevna ekskurzija u Apatin. Posećujemo Trgovinsko preduzeće „Podunavlje“, Brodogradilište. Možda smo bili još negde, ali moje sećanje je suviše pritisnuto onim što se dogodilo krajem tog prohladnog majskog dana.

U somborsku ekonomsku školu su išli i učenici iz Apatina pa su došli na ideju da odvedu svoje drugove iz Sombora na dodatni izlet na drugu obalu Dunava. Somborci su zamolili  profesora Molnara, koji nam je predavao knjigovodstvo, da se odvoje iz grupe, ostanu u Apatinu i vrate kući lokalnim prevozom. Delovalo je jednostavno. Magnetofon sa audio kasetama  na ekskurziju je  poneo Djordje Vrbaški, moj drug iz klupe. Tata Jovanke Rudić iz Apatina je bio lugar u šumi preko. Tamo će sve biti lepše i interesantnije. Ribar sa čamcem je tu. Prevešće ih.

„Niste vi deco teški, možete svi odjednom.“ Dvanaestoro. Ribar trinaesti. Nekoliko metara od obale, čamac je počeo da tone. Nastavi čitati „EKSKURZIJA“ →